Plus tri

Koliko sam puta ovih dana čuo kako je Petrovgrad jedan od najlepših na svetu. Mislim da je to najčeće izgovorena rečenica. Međutim, mislim da je malo onih koji su to izgovorili izašlo iz službenih vozila i prošetalo ulicom. Da  su to učinili videli bi široke ulice prepune automobila koji jure kao na autoputu i jako malo ljudi. Ne verujem da bi Petar Veliki prepoznao grad koji je podigao u jednom veku. Nedostajli bi mi ljudi, kao i meni, jer šta vredi grad bez ljudi, a dodao bih i kafića i uličnih bašti sa ljudima koji su opušteni, nasmejani i druže se uz kafu. Iako smo bili smešteni na Vasilijevskom ostrvu, gde bi sve trebalo da je opušteno, autombili su jurili bez obzira da li je u pitanju jutranje trčanje, vraćanje sa konvencije ili kasna šetnja. Možda stanje najbolje opisuje 16 godišnja Radmila koja nas je dočekala na aerodromu i rekla da bi više volela da se vrati u mali grad iz koga su došli. Verovatano zbog toga i ja ne razumem Rusiju i njene gradove, jer nisu po meri čoveka.

♥